Primena zeolita

Voćarstvu, vinogradarstvo i povrtarstvo

Zeolit, mineral iz prirode. Zašto je ovaj mineral tako koristan za biljke i zemljište i kako ga primenjivati u voćnjacima, vinogradima i povrtnjacima.

Upotreba aditiva sa zeolitom u uzgoju voća u povrća

Pri primeni zeolita u agronomiji prinos povrća se povećava do 60%. Promoviše razvoj korenovog sistema, ubrzava rast biljaka i obezbeđuje dobru održivost sadnog materijala.

Zeolit u voćarstvu, vinogradarstvu i povrtarstvu

Zeolit je mineral i drugačije ga zovu i pametni mineral, kao i živi kamen. Zbog svoje strukture se pokazao kao izuzetno koristan dodatak mnogim đubrivima koja se koriste u voćarstvu, vinogradarstvu ili povrtarstvu. Obzirom da je prirodni i netoksičan mineral, spada u potpuno sigurne za upotrebu. Njegova netoksičnost je ispitivana hemijskim i toksičnim analizama. Da bi zeolit dobio svoju funkciju, neophodna je njegova aktivacija koja se pokreće mehaničkom obradom.
Njegova aktivnost se ogleda u poboljšanju zemljišnih karakteristika, a time se dolazi i do povećanja prinosa i u isto vreme do poboljšanja kvaliteta prinosa biljaka koje se uzgajaju na tretiranom zemljištu.

Zeolit u aditivima poboljšava propustljivost zemljišta, a u isto vreme, zbog njegove strukture u vidu saća, ima sposobnost i zadržavanja vode i postepenog otpuštanja iste. Te osobine dovode više vazduha u zemlju, ali i zadržava dovoljno vode u tom površinskom sloju na kome biljka crpi potrebne materije za njen rast. Osobinom zadržavanja vode u svojoj strukturi, voću i povrću se smanjiuje stres na krizne situacijije koje su izazvane sušnim periodima tokom rasta.

Kada se govori o karakteristici zeolita da zadržava vodu, treba napomenuti da vezivanje vode nije u velikom obimu, ali je dovoljno da koren biljke može polako crpiti tu vodu iz zeolita. Time se sprečava oticanje vode u dublje slojeve ili njeno isparavanje. Ovim se dolazi do zaključka da je utrošak vode za navodnjavanje dosta manji, čime se dobija veča ekonomska isplativost.

Pored sposobnosti zeolita da delimično sprečava oticanje vode u dublje slojeve zemlje, ili njeno isparavanje, time se sprečava i ispiranje korisnih materija iz zemlje neophodnih biljci za ishranu. Dodavanjem zeolita u vidu aditiva za đubriva, i njegovom sposobnošču da apsorbuje pored vode i minerale, aditivi sa zeolitom su upravo zbog toga pronašli svoje idealno mesto u zasadima voća, povrća i vinograda. Postepenim otpuštanjem vode, iz strukture zeolita se postepeno otpuštaju i minerali, čime je sprečeno i njihovo brzo ispitanje iz površinskih slojeva zemlje.

Benefiti

Značajna osobina zeolita je vezivanje teških metala za sebe. Ova pozitivna osobina se ogleda u smanjenju štetnih materija u samoj biljci, što dobodi i do proizvodnje zdravije hrane.

Analizom ovih karakteristika zeolita, jasni su benefiti u smisli ekonomičnije proizvodnje, dobijanja zdravijih plodova. Samom činjenicom da je karakteristika zeoplita da apsorbuje teške metale, smanjuje se i rizik od zagađenja životne sredine.

Ako je potrebno da u jednoj rečenici objasnimo šta je potrebno da bi biljka „radila“, naš odgovor bi bio: pokušajte da podignete pH vrednost zemlje, jer time smanjujete kiselost zemlje, a to se postiže dodavanjem aditiva sa zeolitom.

Primena aditiva sa zeolitom u voćarstvu i povrtarstvu

U zimskom periodu, voda koja je zadržana u zeolitu se ne zamrzava zbog toga što zeolit spada u „vrući“ kamen, tj. ne dozvoljava zamrzavanje vode do -20°C što omogućava veću otpornost biljaka na mraz. Pri sadnji voća, u jamu je potrebno nasuti neposredno pored žilica. Zeolit nije agresivan, zbog čega nema bojazni od štete po mladu biljku. U zavisnosti šta se sadi, u sadnicu je neophodno rasuti od 0,5 – 1 kg zeolita.

Primena zeolita u vinogradarstvu

Prilikom podizanja vinograda, zeolit se dodaje po svakom sadnom mestu, dok kod starijih vinograda je potrebno da se zeolit pomeša sa zemljom na nivou glavne mase korenovog sistema. Dodavanjem zeolita u zemlju, povećava se pH vrdnost zemlje, tj smanjuje se kiselost.