Kako povećati prinos žitarica

Korišćenje aditiva sa zeolitom u povećanju prinosa useva

Zeoliti su grupa prirodnih minerala koji imaju sposobnost da apsorbuju i razmenjuju jone, što ih čini korisnim u poljoprivredi kao dopuna zemljišta za poboljšanje prinosa useva. Kada se dodaju zemljištu, zeoliti mogu pomoći u regulisanju pH vrednosti zemljišta, povećati zadržavanje vode i obezbediti esencijalne hranljive materije biljkama. Oni takođe mogu da smanje eroziju zemljišta i poboljšaju strukturu zemljišta, što dovodi do boljeg razvoja korena i povećanog rasta biljaka. Međutim, važno je napomenuti da efikasnost upotrebe zeolita kao sredstva za povećanje prinosa može varirati u zavisnosti od specifičnog useva, tipa zemljišta i uslova okoline.

Đubriva sa dodatkom zolita koriste svoje moćne komponente za stimulaciju procesa koji se odvijaju u biljkama, čime se postiže bilji kvalitet samih useva ali i veći obim proizvodnje. Ovakvi aditivi sa zeolitom se mogu koristiti višenamenski, tj malih kućnih bašti pa sve do velikih poljoprivrednih zasada. Đubriva sa dodatkom zeolita se mogu primenjivati na zasade voća i povrća, cveća i ukrasnog bilja, ratarske kulture, sve vrste drveća, ali i žitarice.

Zeoliti potiču iz vulkanskih i sedimentrnih stena, i kao takvi se sve više koriste u poljoprivredi. Clino zeolit je jedan od njih, koji se naširoko koristi kao aditiv za obogaćivanje materijama i izmenu tla. Zeoliti su veoma stabilne materije i visoke tačke topljenja, nerastvorljivi u vodi i ne podležu oksidaciji. Njihova struktura pomaže zeolitima da apsorbiraju vodu i jone kalijuma i kalcijuma.

Navešćemo nekoliko benefita za đubriva koja u svom sastavu imaju i zeolit.

• – veči prinosi žetve
• – kvalitet žitarica je znatno veći, što se ogleda u nutritivnim vrednostima, ukusu, zdravijoj boji plodova.
• – imunitet biljaka je povećan tokom rasta
• – tokom sazrevanja, zbog poznatih osobin azeolita da apsorbuje vodu i minerale, žitarice su otpornije sušne periode, alii promenljive vremenske uslove. Žitarice koje su tretirane aditivima sa sadržajem zeolita, imaju jači korenov sistem, čime se postiže ubrzavanje organskih procesa.
• – Aditivi sa zeolitom se mogu primenjivati na sve žitarice, bez bojazni da bi moglo doći do oštećenja biljke, jer je zeolit u potpunosti priridan element. Takođe, aditivi sa sadržaje zeolita povoljno utiču na povećanje imuniteta biljaka.

Svojstva zeolita i benifiti u poljoprivredi

Pošto zeoliti nisu reaktivni i dobijaju se prirodnim putem, nemaju nikakvih štetnih efekata na okolinu. Zbog ove osobine, zeoliti se najviše koriste u poljoprivredi. Klinoptilolit, najzastupljeniji zeolit u sedimentima i zemljištu, najčešće se koristi za podsticanje zadržavanja azota u tlu i kao dopuna zemljišta tla.

1. Efikasnost đubriva
Ogromna upotreba hemijskih đubriva izaziva ozbiljne opasnosti po životnu sredinu pošto se samo delić zaista apsorbuje iz zemljišta. Đubrivo koje nije apsorbovano se tokom vremena ispira i dospeva u dublje slojeve zemlje, nakon čega dolazi do koncentracije kalijuma, kalcijuma i fosfora u podzemnim vodama.
Ove problemi se mogu rešiti korišćenjem đubriva sa sporim oslobađanjem. Zeoliti su prepoznati po tome da da postepeno i dosta sporije oslobađaju ove elemente koje crpe usevi.

2. Izmena zemljišta
Zeoliti imaju nekoliko pozitivnih efekata na svojstva zemljišta, kao što su povećanje vlažnost zemljišta, promovišući hidrantnost i povećanje prinosa u zakiseljenim zemljištima; zeoliti su naširoko korišćeni kao regenerator zemljišta za poboljšanje fizičko-hemijskih osobina zemljišta. Zeolit nije kiseo ali je marginalno alkalan, i njegova upotreba sa đubrivima može pomoći u smanjenju nivoa pH vrednosti zemljišta, čime se smanjuje potreba za upotrebe kreča kao dodatka zemljištu. U Japanu, zeoliti se koriste kao prirodni dodaci za peščana tla, dok sa druge strane,u ukrajinskim peskovitim zemljištima klinoptilolit je povećao prinose krompira, ječma, deteline i šećera trsk. Zeolit, kao aditiv tla, je povećao mikrobnu biomasu zemljišta i mikrobnu biomasu.

3. Sporo oslobađanje herbicida
Prednosti sporog oslobađanja vode i drugih elemenata, pokazalo se da aktivnim sastojcima herbicida, duže traje efikasnost u kontroli korova.

4. Sunđer za teške metale
Zagađenje zemljišta teškim metalima, kao što su olovo, kadmijum, cink, nikl, mangan, hrom, bakar i gvožđe, jedno je od najvažnijih pitanja savremene poljoprivrede; povećano zagađenje je pod velikim uticajem industrije razvoja i zloupotrebe đubriva. Glavni faktor koji određuje rastvorljivost teških metala u zemljištu je nizak pH. Zeoliti, generalno, imaju visok kapacitet katjonske izmene, i privlače pozitivno naelektrisane jone; stoga se zeoliti široko koriste za odvajanje katjonskih zagađivača, kao što su teški metali: Cd, Pb, Cr, Zn, Cu itd. Zeoliti mogu ublažiti ovo zagađenje adsorbovanjem pozitivnih jona ovih elemenata i čuvati ih u svojoj strukturi.

5. Apsorpcija vode
Zbog velike poroznosti zeolitske kristalne strukture, zeoliti mogu da zadržavaju molekule vode do 60% od njihove težine. Voda, u njihovim porama, može postepeno biti otpuštana, tj isparavati,, bez mogućnosti da naruši strukturu zeolita. Zeoliti mogu modifikovati sadržaj vode u zemljištu preoblikovanjem gustine i aeracione poroznosti. Zapreminska gustina je fizičko svojstvo zemljišta koje može imati uticaja na ukupnu poroznost i stabilnost gornjeg sloja tla. U peskovita zemljišta, zeoliti mogu dovesti do viših kapaciteti zadržavanja vode; tretirani kapacitet zemljišta sa prirodnim zeolitom u zadržavanju vode u suši doprineli su tome da zemljište bude do 20% vlažnije u poređenju sa neobrađenim zemljištem. Zeoliti poboljšavaju efikasnost korišćenja vode povećanjem kapaciteta zadržavanja vode u zemljištu i njene dostupnosti usevima.

6. Apsorpcija gasa
Svi zeoliti materijali, prirodni i sintetizovani zeoliti, mogu apsorbovati metanol (CH3OH), formaldehid (HCHO), sumpor dioksid (SO2), ugljenik monoksid (CO), ugljen-dioksid (CO2), vodonik sulfid (H2S), voda (H2O), amonijak (NH3), molekularni vodonik(H2), argon (Ar), kiseonik (O2), azot (N2), ksenon (Kse), helijum (He), kripton (Kr), i mnoge druge gasove, tako da je zeolit našao primenu u apsorbovanju i kontroli mirisa. Iz ovih razloga zeolit se koristi u intenzivnom stočarstvu, da bi se smanjili nepoželjni mirisi izazvani sadržajem H2S i NH3.

7.Fotosinteza i poboljšanje useva
Zeoliti mogu da apsorbuju ugljen-dioksid molekule i oslobađaju ih postepeno u ekosistem. Ovaj fenomen može dovesti do veće fotosinteze za biljke, kao što su loza, paradajz, stabla voća. To dovodi do većeg rasta, povećanje stope proizvodnje ploda.

8. Toplotni stres i opekotine od sunca kod biljaka
Sa porastom temperature, Rubisco afinitet (enzim odgovoran za C fiksacija u biljkama) za CO2 i rastvorljivost CO2 u odnosu na O2 oba smanjiti. Dakle, karboksilacija odnos oksigenacije se smanjuje kada temperatura se povećava. Oving do sve veće refleksivnosti listova (belina) infracrvenog zračenja, the temperatura lista može biti značajno umanjeno premazivanjem biljke so zeoliti. Nekoliko studija je pokazalo a smanjena temperatura nadstrešnice i a veća stopa asimilacije ugljenika u listovima u stablu jabuke i vinove loze. Abou-Khaled et al. (1970) pokazao smanjenje od približno 4 °C za listove gume biljke (Ficus elastica L.), patuljasta narandžasta drveće (Citrus sinensis L. cv. Valencia), i biljke pasulja (Phaseolus vulgaris L.), uzrokovano refleksijom materijal.