Zeoliti su svoje posebno mesto pronašli u baštovanstvu. Ako se zadržimo samo na ukrasnom bilju za dvorišta i terase, onda se neizostavno nameće pitanje, kako to da su pojedine terase tako bogate cvećem, pa čak i u najsušnijim danima. Mnogi pomisle da je to tajna koju kriju uzgajivači cveća, međutim, istina je sasvim drugačija. Vratimo se na zeolite.

Zeoliti su minerali izuzetno stabilne konstrukcije i obzirom da su vulkanskog porekla, otporni su na razne izazove prirode kao što su visoke temperature, ali i vlažnosti vazduha. Nisu rastvorljivi u vodi i nemaju osobinu da oksidiraju na vazduhu, a obzirom da su nereaktivnog mineralnog sastava, samim tim i ne štete okolini.

Poznata je sposobnost zeolita da absorbuje vodu, što doprinosi tome da vrši i zaštitu zemlje od suša i drugih nepogoda. Njegova sposobnost da zadržava molekule vode, čak i do 80% svoje mase, i osobine da tu istu vodu postepeno otpušta u zemlju, čini da održava vlažnost zemlje, koja veoma pogoduje biljkama. Čak i u najtoplijim letnjim danima, u sušnim periodima, kada biljka traži više vode, zeolit će svojom sposobnošću postepenog otpuštanja vode, te iste biljke napajati vodom u tom periodu.

U ekonomskom smislu, onaj ko se bavi uzgojem baštenskog cveća, ili drugih kultura, imaće mnogo manje troškove gajenja tog bilja. Pored toga što biljke pothranjuje vodom, utiče i na sprečavanje truljenja korena u toku vlažnih perioda sa dosta padavina.

Kako se u poljoprivredi koristi za tretiranje zemljišta radi njegove izmene sastava, tj radi obogaćivanja mineralnog sastava, svoju primenu je pronašao i u vrtlarstvu, baš iz istih razloga. Njegova struktura koja je u suštini lagana, dozvoljava da iz svoje strukture otpusti azot, a umesto njega da se u toj istoj strukturi zadrži amonijak. Time funkcioniše kao moćno sredstvo za mineralizaciju zemljišta, što ga čini korisnim za primenu uz pojedina đubriva.

Zeolit se može mešati sa zemljom u procesu pripreme tla, koristiti u saksijama i za postavljanje novog travnjaka. Ukoliko se dodaje u kompost, može da izdvoji nitrate, sulfate i jone vodonika, što sprečava stvaranje metana i azotnog oksida tokom procesa kompostiranja.

U poljoprivredi i hortikulturi, zeolit se široko koristi kao nosač prihrane sa usporenim oslobađanjem i kao sredstvo za održavanje rastresitog tla.